Pozdrav

Ovaj sajt je mesto na kome možeš da pronađeš interesantne tekstove i činjenice o ishrani, nauci i navikama. Ali na ovoj stranici si kako bi upoznao/la mene, pa se pred tobom nalazi prvo kratak, a potom i duži pregled mojeg profesionalnog puta, pristupa promeni navika, zaključaka o nutriciji, ali i toga ko je čovek koji ti se obraća.

(AI nije korišćen za pisanje ovog teksta, kao ni za druge tekstove na mom sajtu)

Kratki pregled profesionalnog puta

Ja sam Dušan Aragonski, biohemičar specijalizovan za oblast ljudskih navika i ishrane. Poslednjih sedam godina vodim svoju ordinaciju u kojoj sa velikim uspehom pomažem ljudima da naprave trajne promene navika. Dodatno, aktivno držim komercijalna i volonterska predavanja na temu ishrane, biohemije tela, navika i stresa u cilju rada na prevenciji epidemije gojaznosti i loših navika.

• Diplomirani biohemičar (Prirodno matematički fakultet u Novom Sadu, 2016)
• Početak privatne prakse u Kragujevcu (2019)
• Master Ishrane i suplementacije (Medicinski fakultet u Kragujevcu, 2021)
• Hiljade sati jedan na jedan konsultacija
• Stotine zadovoljnih klijenata
• Održana brojna predavanja i edukacije

Pritiskom na dugme ispod možeš zakazati besplatan online sastanak kako bismo se upoznali i popričali o onome što te zanima.

Profesionalni put

Moje interesovanje za hemiju je počelo kada sam u osnovnoj školi dobio enciklopediju o nauci i zaljubio se u nevidljive procese koji se dešavaju na atomskom nivou. U godinama koje su usledile, hemija i biologija su nastavile da mi budu fascinantne zbog čega sam učestvovao na različitim takmičenjima, ali i gajio mrave u terarijumu i dva puta zamalo zapalio kuću. Ne znajući šta je tačno biohemija, osim nekog miksa biologije i hemije koje volim, upisao sam osnovne studije biohemije 2012. na univerzitetu u Novom Sadu. Četiri godine kasnije, 2016. iz plave zgrade fakulteta izašao sam kao diplomirani biohemičar sa glavom punom hemijskih reakcija i strahom od toga šta dalje.Tokom studija sam otkrio nekoliko jako zanimljivih oblasti, uključujući i biohemiju hrane, ali u ovom trenutku još uvek nisam znao čime zapravo želim da se bavim.

Narednih nekoliko godina sam proveo tražeći svoje zanimanje i ostvarujući lične ciljeve poput selidbe nazad u Kragujevac, ženidbe i putovanja svetom. Na jednom od ovih putovanja, završio sam u Španiji bez prtljaga i para, pa sam se iz nužde zaposlio u kuhinji. Tokom sedam dana radio sam pod supervizijom profesionalnog kuvara koji je pripremao mediteransku hranu, što je bilo i jedino što sam jeo. Za ovo kratko vreme sam primetio veliku promenu u tome kako se budim, koliko energije imam i kako se osećam.Ovo sam prepisao drugačijem okruženju i promeni svakodnevice. Međutim, kada sam se vratio nazad, nastavio sam da biram i pripremam hranu na ovaj način, a ovaj dobar osećaj se nastavio. Moj život se u ovom trenutku vratio u normalne tokove i jedina promena je bila hrana. Dok sam pre putovanja pio puno sokova i jeo šta stignem, nakon njega sam smanjio loše namirnice i počeo da redovno pripremam obroke. Moj zaključak je bio: Ishrana ima mnogo veći uticaj od pazi šta jedeš da se ne ugojiš, ovo je fascinantno i želim da znam više.

Usledili su meseci tokom kojih sam se od jutra do mraka bavio naukom ishrane, delom kroz podsećanje na naučeno tokom studija, delom čitanjem novih radova i studija na ovu temu. 2019. sam zaključio da je oblast ishrane nešto čime želim da se bavim i počeo da radim sa ljudima kao nutricionista. Ubrzo je usledilo doba korone koje je pokazalo da iako je moderna medicina čudesna, postoje stvari kod kojih pomaže samo dugoročna briga o zdravlju, poput ishrane i treninga. Vreme izolacije iskoristio sam kako bih dalje proširio svoje znanje i formalno se specijalizovao za ovu oblast. Upisao sam i godinu dana kasnije završio master studije Ishrane i suplementacije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu.

Do danas vodim uspešnu praksu, pričam sa ljudima i pomažem im da naprave promene u ishrane. Vremenom sam uvideo da je ishrana samo deo šire slike čovekovog zdravlja i blagostanja, pa sam sa klijentima počeo da pričam o svim navikama, ne samo o ishrani. Prethodnih sedam godina proveo sam preko 3 hiljade sati u razgovoru sa ljudima i na osnovu google recenzija stekao imidž stručnjaka koji je tu da posluša i predloži, a ne zabrani i prekori. Iako sam na fakultetima stekao dobru osnovu za razumevanje biohemije i potreba tela, mnogo više o tome kako da potpomognem promene naučio sam kroz praktičan rad sa ljudima. Moj pristup ishrani se kroz godine menjao i razvijao, pa je danas više terapeutski, nego egzaktno naučni poput hemije i biohemije od kojih sam krenuo.

Pristup navikama

Na početku rada sam očekivao da će moj posao biti da edukujem i informišem. Da ljudima nedostaju informacije o tome šta je zdravije, bolje i ispravnije. Čega treba da se klone, a čega da ubace više i koliko. Da je moj posao da razmotrim situaciju, promislim i osmislim šta su potrebne promene i da ih predočim klijentu. U godinama koje su usledile shvatio sam da je edukacija samo deo procesa.

U radu sam primetio nekoliko stvari. Ljudi uvek dolaze sa visokom motivacijom i spremni su da naprave promenu odmah. Često znaju konkretno šta je promena koju žele da naprave, ali ne znaju kako da je tačno izvedu. Uglavnom tvrde da ne žele brze rezultate i da im je zdravlje bitnije od izgleda. Traže od mene da im napravim jasan, precizan i težak plan kojeg će se savršeno pridržavati bez problema, jer sad je trenutak za promenu. Međutim, početna motivacija brzo nestane, tako da čak i kada su promene napravljene, one brzo budu napuštene. Zbog ovoga moj zadatak nije samo davanje tačnih informacija i pružanje onoga što klijenti misle da im nedostaje, već i briga o njihovoj motivaciji i dugoročno planiranje promenama.

U potrazi za odgovorima kako da ljudima olakšam promenu, stigao sam do meni tada nepoznate oblasti psihologije, odnosno psihoterapije. Ovako sam stigao do pravca psihoterapije koji se bavi konkretno motivacijom i promenama pod nazivom Motivaciono Ispitivanje (Motivational Interviewing). Puno sati, nekoliko kurseva i hrpa knjiga kasnije, počeo sam da u svoj rad uključujem tehnike iz ovog pravca i rezultati su bili fantastični. Bolje sam razumeo ljude i oni su bolje razumeli mene. Promene su se pravile sa manje otpora i duže su se zadržavale.Danas je moj pristup navikama mešavina više različitih disciplina, od psihologije, preko filozofije, do biohemije. Smatram da je dobro razvijen, isproban i zasnovan na godinama teorije i prakse.

Promena navika treba da bude spora

Navike, posebno u ishrani, su posledica višedecenijskog ponavljanja i učvršćivanja. Baš zato kada ih menjamo nije dobro da ta promena bude nagla, već treba da bude postepena. Ne tvrdim da ne postoje ljudi kojima je najlakše da preseku i svoje dojučerašnje navike promene iz korena, ali tvrdim da su vrlo retki, da je bespotrebno teško i da moraju da se nameste savršeni uslovi.

Primer loše korenite promene o kojoj pričam zvuči ovako: Od sutra ću da promenim šta jedem, ubaciću užinu, krenuću u teretanu, prestaću da izlazim u grad i napijam se, počeću da pravim šejkove i prestaću da pušim. Iako je ovo preuveličavanje, u trenutku visoke motivacije ljudi stvarno imaju osećaj da mogu da se promene iz korena i da ako ne naprave promenu sada, neće je napraviti nikada. Zbog čega često pokušavaju da naprave veliki broj različitih promena odjednom. Osim što je teško, dodatni problem je što omaška u jednom od postavljenih ciljeva uvodi u začarani krug neuspeha, pri čemu neuspeh na jednom polju povlači neuspehe na drugim.

Dobro pravilo je da se odabere jedna stvar na kojoj se trenutno radi. Nakon dve do četiri nedelje uspešnog ponavljanja, više ne mora da bude u fokusu i može se dodati sledeća stvar. Međutim, život nije Duolingo aplikacija i niz uspeha ne znači pobedu, niti se postignuti uspeh gubi jednim lošim danom. Bitno je primetiti šta se radi i većinu vremena raditi kako je isplanirano, ne da sve bude 100% ispravno.

Ništa na 100%

Niko ne greši namerno i svi želimo da budemo bolji, često nam nedostaje samo razumevanje toga kako da uspešno napravimo promenu. Kada se kreće u promenu ne razmišlja se o preprekama kojih će neminovno biti. Kada se procenjuje koliko je promena izvodljiva, posmatra se trenutna motivacija i nivo energije. Međutim, za promenu navike su potrebne nedelje i meseci, pa kada je neophodno usresrediti se na nešto drugo, energija koja se ulaže u promenu se mora smanjiti. Ukoliko pred sebe postavimo cilj koji zahteva 100% naše pažnje, on deluje sasvim izvodljivo sve dok možemo da mu budemo potpuno posvećeni, ali kada to nije moguće, od ovakvog cilja se odustaje u potpunosti. Zato je manji korak ka većem cilju bolji pristup napretku u promeni navike. Izvodljiv je na duže staze i nikada ne zahteva svu našu pažnju, pa možemo da nastavimo sa normalnim životom, a da se istovremeno bavimo promenom.

Perfekcionizam je neprijatelj promene. Dobra stvar je što promena navike ni ne zahteva da sve bude savršeno. Čest primer za ovo je kako se ljudi postavljaju prema prirodnoj želji za slatkišima, posebno kada se ugoje. Svesni da preteruju i u želji da promene nešto što im se ne sviđa, umesto postavljanja meke restrikcije koja bi bila smanjenje količine, učestalosti ili traženje boljih opcija, često se postavljaju apsolutni ili-ili ciljevi, Neću da jedem ništa slatko nikada više u životu. Problem sa ovakvim ciljevima je što dolazi do čitave kaskade biohemijskih i psiholoških procesa koji udruženo rade protiv pravljenja dugoročne promene.

Druga stvar u kojoj nije neophodno savršenstvo i ne mora da se radi 100% je izbor hrane. Ljudi namirnicama i obrocima pristupaju sa sve-ili-ništa mentalitetom. Odnosno, sada jedem zdravo i samo zdrava hrana dolazi u obzir, a ako slučajno poželim i nedajbože pojedem jednu pljeskavicu, gotovo je i moj rad je propao. Stvari nisu crno-bele. Kao što ako je svaki obrok loš, jedan vrhunski zdrav obrok ne pravi razliku, tako ne pravi razliku ni jedan super loš obrok u moru dobrih. Cilj ne treba da bude isključivo zdrava hrana. Ishrana treba da bude ukusna, smišljena, lepa, zdrava, da se lako uklapa u životni ritam i potrebe. Prirodno je da povremeno poželimo burek, picu ili pljeskavicu i da ih pojedemo, ali nije pametno da svaki obrok bude takav.

Navike se menjaju postepeno u malim osmišljenim koracima. U slučaju ishrane, prvi korak može biti nešto poput odabira koje namirnice će se koristiti za neki od obroka, uobročavanje ili određivanje koliko često se jedu slatkiši. Dugoročno održavanje manjih promena u navikama se pokazalo drastično bolje od kratkoročne korenite promene. Postavljanjem manjih i ostvarivih ciljeva ne samo da se olakšava njihovo postizanje, već se stvara momentum za sledeću promenu. Kada ostvarimo nekoliko lakših ciljeva, gradi se motivacija i poverenje u sebe, što kasnije pomaže u ostvarivanju ciljeva koji zahtevaju više discipline i volje.

Kako se promena pravi

Do sada sam pisao o svom zapažanju i mišljenju. U ovom delu pričam o dobro proučenim psihološkim fenomenima i teoriji promene navika.

Pa dobro, kako se pravi promena ponašanja?Čovek ne pravi promene odjednom već se kreće kroz različite stupnjeve ili faze promene. Prema trans-teorijskom modelu (TTM) postoji 5 stupnjeva pri promeni ponašanja:

1. Pred-razmatranje (Precontemplation) - Osoba nije svesna ili odbija da prihvati potrebu za promenom. U ovom trenutku neki problem postoji, ali se ni ne razmišlja o rešenjima.
2. Razmatranje (Contemplation) - Tokom ovog stupnja, osoba je svesna da je potrebno nešto promeniti, ali ima pomešana osećanja u vezi sa promenom. I dalje se ne prave planovi, a razmišljanje je okrenuto u smeru procene da li je promena vredna neophodnog odricanja.
3. Priprema (Preparation) - U ovoj fazi promene, ljudi iskazuju želju da nešto uskoro promene, recimo u narednih mesec dana. Takođe, ozbiljno razmatraju kako bi i šta trebalo da urade da bi to postigli.
4. Akcija (Action) - Ovo je najteži deo jer osim razmišljanja zahteva i da se nešto zapravo promeni. Razmislili su i pripremili se, sada je vreme da se nešto uradi. Iako je najzahtevnija, faza akcije daje i najviše motivacije, jer sada nešto o čemu se samo razmišljalo postaje stvarnost.
5. Održavanje (Maintenance) - Kada se promena napravi potrebno je tu promenu i održavati. Iako je održavanje najlakša faza, jer ne zahteva dodatnu energiju i ljudi se osećaju dobro zbog uspeha, ova faza traje najduže, a efekti promene nakon nekog vremena prestanu da budu očigledni, što je čini podmuklo teškom. Prema TTM potrebno je oko 6 meseci konzistentnog održavanja ponašanja da ono postane novo normalno. Nakon ove faze dolazi trajni uspeh, ali može doći i do povratka na staro (Relaps).

Ovo objašnjenje izgleda logično i jednostavno ako zamislimo nekoga ko prolazi kroz različite stupnjeve promene redom, penjući se uz lestvicu. Međutim, još nisam razgovarao sa nekim ko zaista tako i funkcioniše. Zapravo, očekivano je da ljudi bez određenog reda menjaju faze i to tokom samo jednog sastanka. Dakle, promena nikada nije jednosmerna iako bi svi želeli da bude. Kada zamišljamo promenu navike svi razmišljamo samo o delu poboljšanja i potpuno ignorišemo mogućnost popuštanja ili privremenog pogoršanja. Ovo je lepo izraženo kod jedne od vežbi koje radim sa klijentima koja se zove Priprema za neuspeh. Tokom vežbe se razmatra šta će osoba raditi danima kada iz nekog razloga ne može da ispoštuje dogovoreni plan, kada su iscrpljeni, mrzovoljni ili tužni. Reakcije koje dobijam jako su slične reakcijama kada se spomene da će neko umreti, iako svi garantovano hoćemo. Ja da ne uspem, ju, pu pu pu šta pričaš to Dušane? Ne znaš ti mene, ja šta odlučim to sigurno radim. Ali situacija dođe, neuspeh se desi i umesto Ok, ovo je normalan deo procesa , ljudi sebi kažu O ne sve sam upropastio! Jednom rečju, na život i promene navika se gleda kao na bokserski meč u kojem možeš samo da pobediš ili izgubiš. Međutim, postoji trik. Bokser koji je izgubio pedeset mečeva pa dobio jedan je loš bokser i gubitnik. Čovek koji nije uspeo da ostavi cigare pedeset puta pa uspeo jednom je nepušač i pobednik.

10 koraka bolje ishrane

Ne posedujem neku veliku tajnu i skriveno znanje, za koje ljudi moraju da mi plate kako bih im ga otkrio. Moja misija nije da postanem bogat, već da budem od pomoći ljudima koji žele promenu navika.

Ljudi često požele da nešto promene i onda urade sve odjedanput što je recept za neuspeh. Svaki od ovih koraka je odličan cilj za tri, četiri nedelje, nakon čega je u redu uvoditi nove promene. Ovi koraci ne moraju da idu redom, mada meni ovim redom imaju najviše smisla.

1. Zaokruživanje obroka - Najprostiji i jedini korak koji je neophodan za većinu narednih koraka zbog čega je odlična polazna tačka. Jednostavno rečeno, treba da znaš kada jedeš, a kada odmaraš od hrane. Sve što pojedeš je deo nekog obroka ili obrok za sebe, pa treba obratiti pažnju da li žvaćeš po ceo dan, a kao imaš 3 obroka ili se zapravo hrana unosila samo tri puta u toku dana. Osim hrane treba obratiti pažnju i na druge stvari koje sadrže kalorije, poput kafa i čajeva sa šećerom, sokova, kompota, smutija, malo orašastih plodova, jedne bombone i slično.
2. Fiksan broj obroka - donosi smanjenje mogućnosti za žvakanjem i grickanjem bez reda i smisla. Takođe nas primorava da posvetimo malo više pažnje svakom obroku i ultimativno stvorimo dobru naviku. Idealan broj obroka ne postoji, ali generalno je dobro imati 2 do 7 obroka u toku dana, u zavisnosti od mogućnosti i potreba. Mala napomena, ako je doneta odluka da jedeš tri puta dnevno, pa primetiš da ti to više ne odgovara, sasvim je u redu promeniti broj obroka, samo ga ne treba menjati svaki dan.
3. Fiksiranje vremena obroka - jedi svaki dan u slično vreme. Obroci ne moraju da počinju u isti minut, ali je dobro da počinju u približno vreme. Recimo da si odlučio/la da imaš doručak u 9:00, dobro je da svaki dan doručak počneš između 8:30 i 9:30. Nakon 2 do 3 nedelje praćenja rasporeda, telo će se navići na ovaj ritam i osetićeš glad u vreme kada inače imaš obroke pa će ovo lako postati navika.
4. Voda i hidratacija - ako hoćeš da smršaš, ako hoćeš zdravlje, ako hoćeš mišićnu masu, ako hoćeš bolje rezultate u čemu god, dobar unos tečnosti će ti pomoći u tome. Unos vode je kod nas jako problematičan i mnogo ljudi popije čašu, dve vode dnevno. Dnevna preporuka je 3,7 litara za muškarce i 2,7 litara za žene. To je 15 čaša za muškarce i 12 za žene, a ako se znojiš i imaš fizičku aktivnost treba ti i više. Međutim, ove preporuke treba doživeti kao idealan, a ne kao realan cilj, pa je zaključak da unosiš više i težiš preporučenim količinama.
5. Fizička aktivnost - Kada bi fizička aktivnost mogla da se ubaci u pilulu, bila bi najčešće prepisan lek na svetu. Fizička aktivnost ima pozitivan uticaj na svaki aspekt života. Koliko god da si trenutno fizički aktivan/a više je uglavnom bolje. Više aktivnosti nema negativnih efekata, a ima puno pozitivnih. U našem gradu većina ljudi nema ni izbliza dovoljno treninga u toku meseca i godine, slabo se krećemo i ovo pravi mnogo problema. Čest izgovor za izostanak treninga je da ljudi imaju fizički naporne poslove, da često stoje ili se šetkaju dok rade i slično. Međutim, postoji razlika između fizičkog treninga i fizičkog napora. Šta je trening? Ja nisam stručnjak za fizičku aktivnost, ali sam okružen ljudima koji jesu. Po njihovom mišljenju: Trening je bilo koja fizička aktivnost od koje se umoriš i koju regularno ponavljaš, a koju radiš samo zarad zdravlja.. Trčanje, šetanja, teretana, fudbal, plivanje, vožnja bicikle, udaranje u glavu sa pesnice... Dok jedan deo pozitivnih efekata dolazi od same aktivnosti, drugi dolazi iz glave i toga da radiš nešto za sebe i nešto što ti je interesantno. Zbog toga, svim klijentima predlažem da nađu bilo šta što im se čini zanimljivo i što mogu da treniraju neko vreme. Malo ljudi planira da postane profesionalni sportisti, pa nema nikakvog razloga da se zadržavaš na nečemu što te ne ispunjava, dokle god brzo kreneš sa nečim drugim. Na ovaj način fizička aktivnost ostaje način za smanjenje stresa, a ne njegov uzročnik.
6. Ubacivanje namirnica - ako pokušavaš da promeniš ishranu, da smršaš ili da se osećaš bolje, nemoj da kreneš od izbacivanja hrane i namirnica. Kreni od dodavanja novih namirnica. Ima mnogo hrane o kojoj trenutno ne razmišljaš i koju verovatno nemaš u kući. Neki predlozi za ovo su žitarice, povrće, voće, riba i orašasti plodovi od osnovnih i humus, tofu, soja, salate, iznutrice i morski plodovi od malo egzotičnijih. U suštini, probaj stvari, ako ti se svide super, ako ne, ne moraš nikad više da ih jedeš.
7. Izbacivanje namirnica - ne postoji hrana koju nikad ne bi trebalo da jedeš, postoji ona koju ne bi trebalo da jedeš na dnevnom ili nedeljnom nivou, a neka hrana je previše i jednom mesečno. Primeri za Nemoj svaki dan su crveno meso, hleb/testenina/krompir i sokovi/slatkiši/grickalice. Primer za hranu U redu je jednom nedeljno je brza hrana i pekare, a hrana do jednom mesečno je hrana iz dubokog ulja kao pomfrit i karađorđeva. Ne zastupam filozofiju: Ništa nezdravo u životu, samo teretana i kuvana piletina. Sa druge strane, svaki dan samo loša hrana vodi u probleme koje svako želi da izbegne. Najbolje i najsmislenije je da praviš balans između živim super zdravo pa mi je sva hrana bezukusna i jedem picu za doručak, ručak i večeru. Pravi balans je i sa čvarcima i sa brokolijem.
8. Količina obroka - Kada su namirnice raznovrsne i imaš isti broj obroka svaki dan u slično vreme može se krenuti u razmišljanje o količinama. Ovo je veliki korak i na žalost nemam prosto pravilo koliko treba jesti. Time što si napravio/la raspored redovnih obroka, dobro se hidriraš i imaš fizičku aktivnost, već si pomogao/la svom telu da bolje oseti sitost i glad. Ukoliko leptin i grelin (glavni hormoni koji signaliziraju glad i sitost) rade normalno, tvoje telo zna koliko hrane mu treba i sam/a znaš kada preteruješ, a kada ne. Ukoliko hormoni ne rade kako treba, već postoji ozbiljan problem i, bez pokušaja reklamiranja, stručna pomoć je od velike koristi.
9. Šta kad jesti - Nije sve jedno koje namirnice unosiš u koje vreme. Najbolje vreme će zavisiti od tvog bioritma, rasporeda spavanja, posla, treninga i drugih obaveza, ali postoji generalno pravilo. Prosti i srednje složeni ugljeni hidrati najbolji su izbor ujutru, pre fizičkog napora ili pre treninga. Ovime se nadoknađuju šećeri koje je telo potrošilo u toku spavanja i daje vreme telu da ih potroši. Primeri namirnica su pahuljice i žitarice, proja i projanica, sendvič, tortilje, pita, palenta, kačamak i druge stvari koje su napravljene od brašna ili koje su slatke. Ručak, je uglavnom doba dana kada imamo najviše vremena, zato za ručak predlažem kompletan, tradicionalan obrok što je kuvana hrana, meso, salata i dezert. Ovaj predlog je više zbog vremena i organizacije, nego zbog jasne biohemijske prednosti. Za kraj, večera treba da smiruje telo i pruži proteine za obnovu i izgradnju mišića i imunog sistema. Dobre opcije za večeru su jaja, piletina, pečurke, mlečni proizvodi, povrće sa malo skroba i riba. Kao i za druge korake, ovo nije pravilo, već smernica kako se uglavnom treba hraniti.
10. Veliko ostalo - Kada su prethodnih 9 koraka napravljeni na red može da dođe sve drugo. Veliko ostalo podrazumeva sve što možeš da uradiš kako bi unapredio/la svoje zdravlje, dužinu života i fizički izgled, a što nije direktno povezano samo sa ishranom. U moru stvari koje možeš raditi evo nekih koje bih istakao i koje imaju naučno potvrđene efekte. Finska sauna, redovno korišćenje saune sa visokim temperaturama i brzim hlađenjem hladnom vodom značajno poboljšava zdravlje srca. Klice brokolija, konzumiranje klica brokolija bogatih antioksidansima, kao što je sulfarofan, može pomoći u zaštiti organizma od oksidativnog stresa i smanjiti rizik od nekih bolesti. Periodično gladovanje (Intermittent fasting), ova praksa, poznata kao autofagija, pokazala se korisnom za zdravlje srca, lipidni profil i smanjenje inflamacije. Suplementacija vitamina D3 i izlaganje suncu, nedostatak vitamina D3 je čest u modernom svetu i posebno u Srbiji, a ovaj vitamin je jako bitan za proces starenja, metabolizam masti, kosti i mnoge druge procese u telu. Vim Hofova metoda, vežbe disanja i kratkotrajno izlaganje hladnoj vodi kao deo ove metode mogu imati pozitivan uticaj na smanjenje stresa i anksioznosti, pa tako poboljšavaju opšte zdravstveno stanje. Moram da spomenem da postoji mnogo praksi koje su dokazano besmislene ili čak opasne, pa je važno biti oprezan prilikom uvođenja novih stvari. Uvek preporučujem više edukacije i eksperimentisanja u bezbednim uslovima kako bi pronašao/la stvari koje najbolje odgovaraju tebi i tvom telu.

Motivaciono intervjuisanje

Motivaciono intervjuisanje (MI) je naučno priznat i dokazan pristup promenama navika. Ono nije psihoterapija u standardom smislu, već jednostavno način komunikacije koji se zasniva na slušanju, reflektovanju i ravnopravnom odnosu. Napravljen je kako bi se ojačala motivacija i posvećenost osobe ka postavljenom cilju, a više o njemu možete pročitati OVDE.

Za mene najkorisniji deo MI je razumevanje ambivalentnosti unutar svih ljudi. Znaš li osećaj kada želiš da se nešto promeni, ALI nešto smeta? Želiš da jedeš bolje, ALI sada nemaš vremena da kuvaš. Želiš da ideš u teretanu, ALI pre toga treba da kupiš nove patike. Želiš da prestaneš da pušiš, ALI celo tvoje društvo puši. Ovo su samo neki od primera za ambivalentni stav koji je najznačajnija prepreka promeni navike. Kroz iskustva boljih od mene u MI-u saznao sam kako se uspešno nositi sa ovom poteškoćom i kako mogu da pomognem ljudima da izađu na kraj sa svojim ličnim ALI protiv promene.

Ovaj stil komunikacije nastao je tako što je jedan od njegovih kreatora primetio da time što ljudi pričaju o planiranoj promeni zapravo povećavaju svoje šanse za uspeh. Kasnije je govor o promeni definisao kao govor o želji, mogućnosti, razlozima ili potrebi za promenom, jer svi signaliziraju pokret ka promeni ponašanja. Naravno, nije dovoljno da promena bude izgovorena, ali je prvi korak, pa je osnovni cilj motivacionog intervjuisanja traženje i slušanje govora o promeni.

Primetio sam da ovakav način razgovora i slušanja ljudi značajno povećava njihove šanse za postizanje željene promene. Iako nisam ekspert na ovom polju, usvojio sam neke od tehnika i povezao ih sa mojim pristupom nutricionizmu, biohemijom i iskustvom u radu sa ljudima. Ovime sam napravio svoju metodu koja se oslanja na nekoliko naučnih disciplina i do sada je dala odlične praktične rezultate.

Lični život i filozofija življenja

Prijatelj mi je jednom rekao: Što si manje fake to ti više ljudi opravdano veruje i ta rečenica je ostala sa mnom. I zaista, živimo u svetu gde naizgled svako pokušava da se predstavi kao nešto što nije, da izgleda bogatije, lepše, pametnije i uspešnije. Ovakav pristup poslu i životu, ne samo da je ružan jer je obmana i laž, već ljude tera da život prožive kao neko drugi.

Sa druge strane, ako je ono što radiš iskreno i stvarno, nema potrebe za pretvaranjem, nema truda u održavanju lažne slike, niti bojazni da će ljudi saznati da nisi onaj za koga se predstavljaš. Čovek koji priča istinu ne mora da pamti šta je kome rekao.

Razmišljajući o ovim stvarima i kao neko ko teži životu filozofa, umesto samo klasične biografije koja priča o mojim zvanjima, uspesima i profesionalnom pristupu, u nastavku se nalazi drugi deo priče o tome ko sam, kako sam to postao i zašto radim šta radim. Ispričati priču o sebi pokazalo se mnogo teže nego što sam zamislio, zbog čega je čitava biografija stajala otvorena na mom računaru skoro 6 meseci. Verujem da razlog tome nije što ne poznajem sebe, već jer je teško pričati o sebi strancu, a da ne zvuči pretenciozno i nerealno. Hej, pa svi mislimo da smo dobar lik u nekoj knjizi koja nosi naziv po našem imenu.

Centralni deo mog života zauzima moji životni saputnik i supružnica. Zajedno smo od naših tinejdžerskih godina, pa smo duže zajedno nego što pre toga nismo bili. Osim celoživotne podrške u tome da budem uspešan i srećan čovek, ona je i razlog zašto sam se pre sedam godina usudio na prve korake ka otvaranju ordinacije. Danas, ona je i majka moje dece, zdravih, pravih i divnih devojčice i dečaka, koji odrastaju u Kragujevcu.

Imam osećaj da sam veliki deo života proveo tražeći uzor i mentora. Iako je moji život bio ispunjen i dobrim i lošim uzorcima ljudske vrste, u trenutku kada sam se oženio, počeo da živim samostalno i dobio dete, i dalje ga nisam pronašao, pa sam od ove potrage i odustao. Ali kako to često biva u životu, kada prestaneš da tragaš i juriš stvari same dođu. Tako sam na širokome internetu naišao na isečak iz Epiktetove knige Razgovori, oduševio se i iste večeri poručio knjigu. Kada je stigla, u njoj sam pronašao nastavke puno svojih razmišljanja i odgovore koji su stigli u pravo vreme, pa ova knjiga i sada stoji pored mene. Iako sam sam ranije čitao Seneku i Aurelija, koji su pričali o sličnim stvarima u istom duhu, Epiktet je govorio jezikom koji dobro razumem i njegova verzija stoicizma je postala ono ka čemu stremim. Na žalost, tokom prethodnih dve hiljade godina većina antičkih tekstova je izgubljena i do danas je osim Razgovora preživelo još samo jedno Epiktetovo delo, Priručnik. Na moju sreću, ova dva dela su toliko sadržajna i precizno napisana, da mi ništa više i nije potrebno. Malo je nezahvalno prepričavati filozofske knjige i ukratko ispričati o filozofiji, pa neću ni pokušavati. Ako si zainteresovan/a da pročitaš Razgovore predlažem izdanje Karpos-a iz 2017, odličan prevod, a Priručnik možeš naći u mom prevodu na ovom sajtu.

Hobiji su ne samo najvažnija sporedna stvar, već najvažnija najvažnija stvar za čovekovo blagostanje i zadovoljstvo. Od mojih brojnih hobija, definitivno se na prvom mestu nalazi vođenje D&D-ja, što radim barem jednom nedeljno svake nedelje poslednjih 12 godina. „Dungeons and Dragons“ je društvena igra koja se igra uživo i ako ne znaš šta je zamisli pet ljudi koji zajedno pišu knjigu o magiji i fantastici. Danas je ova igra dosta popularizovana, što zbog kvaliteta i zanimljivosti, što zbog popularnih serija u kojima se pojavila, poput „Big Bang Theory“, „Community“ i „Stranger Things“. Pre skoro godinu dana u Kragujevcu sam osnovao D&D klub i sa ponosom mogu da kažem da je danas veoma uspešan i okuplja ljude oko stola za živo druženje koje danas svima jako nedostaje.

Moji ostali hobiji uključuju skoro svakodnevne šetnje Šumaricama, kompjuterske igrice, najčešće „The Binding of Isaac“ i „MTG-a“, pisanje, sviranje gitare i didžiridua i druge stvari koje radim povremeno kao što su crtanje, čitanje, ručno pravljene stvari i drugo.

Ako si stigao do samog kraja ovog teksta, pre svega želim da ti se zahvalim na izdvojenom vremenu. Verujem da si sada veoma dobro upoznat/a sa tim ko sam ja i šta i kako radim. Ukolkiko želiš da sarađujemo, pritiskom na dugme ispod možeš zakazati besplatan sastanak.